Матица српска је најстарија културна установа у нашем народу, а такође, и најстарија књижевна и научна институција у Србији. Основали су је у Пешти 1826. године родољубиви српски интелектуалци и богати трговци. Интересантно је да је Летопис Матице српске био основа, јер је изашао још далеке 1824. године, а то је најстарији часопис на свету који непрестано, са малим прекидима излази и данас.
У Нови Сад Матица српска је пресељена 1864. године, а у садашњу зграду, задужбину Марије Трандафил, 1928, где се и трајно скрасила. Пројектовао ју је у стилу псеудокласицизма Мочило Тапавица 1912. године, који је био први Србин који је учествовао на Олимпијади 1896. године у Атини, такмичећи се у атлетици за тадашњу угарску екипу.
Још пре него што отворите врата Матице српске обузме вас страхопоштовање. Испред огромних врата од тешког дрвета и масивне кваке од кованог гвожђа налазе се, уз саму зграду, као на вечној културној стражи, бисте чувених Срба: Јована Хаџића, Саве Текелије, Теодора Павловића, Платона Атанацковића, Тихомира Остојића и Васе Стајића, постављене 1976. године, а које су радили најбољи вајари Београда и Новог Сада. У холу зграде, након што се уђе кроз велика врата налази се биста Марије Трандафил највеће српске добротворке. За свако поштовање су подаци да Библиотека Матице српске има више од 3.500.000 публикација, а Галерија богату збирку у којој је представљено српско сликарство од XVIII до XX века.
Многе чувене књиге, важне за српску науку и културу, настале су у Издавачком центру Матице српске. И данас уз армију сарадника, којих има око 2.000, Матица припрема и објављује књиге од највеће важности за српску културу и науку, као што су: Српска енциклопедија, Српски биографски речник, Речник српског језика, Правопис српског језика и друге.
По угледу на нашу најстарију културну лепотицу и други народи су основали Матицу чешку 1831. године; Матицу илирску 1842. (која је 1874. преименована у Матицу хрватску); Матицу лужичкосрпску 1847; Матицу галичко-руску у Лавову 1848; Матицу моравску 1849; Матицу далматинску у Задру 1861; Матицу словачку 1863; Матицу словеначку 1864; Матицу опавску 1877. и Матицу у Тешинској кнежевини 1898. (из којих је 1968. настала Матица шлеска); Матицу пољску у Лавову 1882; Матицу школска у Тешинској кнежевини 1885; Матицу школску у Варшави 1905; Матицу бугарску у Цариграду 1909. и нову Матицу бугарску 1989. године.
Данас Матица српска сарађује са многим институцијама и појединцима из свих крајева света. Она је мајка матица многим вредним пчелама писцима, али и сестра-пријатељица многим културно-научним матицама из читавог света.
Културне знаменитости Новог Сада 